Sukob između Jermenije i Azerbejdžana

Sukob između Jermenije i Azerbejdžana

Istorijski uzroci sukoba

Od sredine 18. veka Azerbejdžan je prošao kroz period feudalne podele i bio je sastavljen od nezavisnih kanata. Gornji Karabah koji su naseljavali pretežno Azerbejdžanci je formirao deo azerbejdžanskog kanata Karabah koji je imao teritorije između Kure i Araza.

Kada se zbog svoje strateške i geopolitičke pozicije azerbejdžanski kanat umešao u borbu koju su predvodili Rusija, Iran i Otomansko carstvo za sfere uticaja, neki azerbejdžanski entiteti su bili primorani da sklope vazalne sporazume da bi odbranili svoje interese.

Tako je pod ugovorom 1805.godine nezavisni azerbejdžanski kanat Karabah stavljen pod rusku vlast.

Kao rezultat rusko-iranskog rata 1804-1813.godine, i na osnovu mirovnog ugovora u Gulistanu i Turkmančaiu, kanat Karabah je zajedno sa Erivan i Nahčevan kanatima uključen u rusko carstvo. Upravo je u tom periodu su Jermeni počeli da se preseljavaju u region Nagorno Karabah u Azerbejdžanu, koji je bio naseljen uglavnom Azerbejdžancima i potomcima drevnih Albanaca. Ova činjenica je dokazana od strane čuvenog ruskog diplomate i pisca A.S Griboiedova. Kasnije, 1836.godine, posle drugog masovnog preseljenja Jermena 1828-1829.godine, ruske vlasti su ukinule albansko- hrišćansku patrijaršiju i poklonile njenu imovinu jermenskoj crkvi. Nakon toga, kada je zapadni region bivše Albanije – region Karabah- izgubio svoju državnost kada je crkva izgubila svoju nezavisnost, lokalno albansko stanovništvo je bilo podvrgnuto Gregorizaciji (Jermenizaciji).

Nakon proglašenja Demokratske Republike Azerbejdžan-prve demokratske države na muslimanskom Istoku 28. maja 1918.godine, jedan od prvih koraka vlade je bio ustupanje grada Erivan (Jerevan) Republici Jermeniji koja, iako je proglasila svoju nezavisnost, nije imala svoju zemlju. U tom periodu, spoljna politika Azerbejdžana je bila orijentisana ka razvoju prijateljskih i dobrosusedskih odnosa sa Jermenijom. Nažalost, planiranjem spajanja, Dašnak vlada Jermenije je zatražila Nahčevan, Zangezur i Karabah koji su bili deo države Azerbejdžana, iako je jermenska manjina Karabaha donela odluku na njihovom Kongresu 1919.godine da ostane u sastavu Republike Azerbejdžan. Jermenske tvrdnje ovih prostora su izazvale sukob i dovele do ubilačkog rata sa Azerbejdžanom 1918-1920.godine. Azerbejdžanska nezavisnost je prekršena posle invazije 11. Crvene armije Sovjetske Rusije koja je proglasila Azerbejdžan Sovjetskom Socijalističkom Republikom 28. aprila 1920.godine. 1922.godine, Azerbejdžan SSR je formirao deo SSSR-a, u okviru koje je nezavisnost Republike bila formalnog karaktera. Kao odgovor na teritorijalne tvrdnje jermenske SSR na sednici od 5. jula 1921.godine, kavkaski biro KZ RCP (B)je doneo odluku da ostavi Nagorno Karabah teritoriju Azerbejdžanu SSR, s obzirom da je to bila iskonska azerbejdžansu teritorija. Istovremeno, uzimajući u obzir interese lokalnog stanovništva Jermenije, Vladi Azerbejdžana je predloženo da odobri široku autonomiju u Nagorno Karabahu.

7. jula 192.godine, Centralni izvršni komitet Azerbejdžana je izdao dekret “O formiranju autonomne regije Nagorno Karabah”. Ovom proklamacijom, ovaj akt je postavio norme i uzimajući u obzir interese građana jermenskog državljanstva, Vlada Azerbejdžana SSR je formirala pokrajinu na teritoriji Azerbejdžana. Istovremeno, 300 hiljada kompaktnih zajednica Azerbejdžanaca koji su živeli u Jermeniji su bile odbijene da čak dobiju kulturnu autonomiju i od strane centralne vlade SSSR-a i Vlade jermenske SSR. Ta povreda njihovih prava je na kraju rezultirala u njihove konstantne deportacije i dramatična prisilna iseljenja sa teritorije Jermenije u ovom veku, uključujući više od 200,000 ljudi 1988-1989.godine.

Hronologija sukoba od 1988. godine

Istorija drugog jermensko-azerbejdžanskog sukoba u 20. veku je počela u februaru 1988.godine, kada je zasedanje regionalnog sovjetskog saveza Nagorno-Karabah Autonomne Regije (NKAR) Azerbejdžana SSR doneo protivpravnu odluku o povlačenju iz Azerbejdžana i pridruživanju Jermeniji. Tragedija koja je prekoračila granicu lokalne konfrontacije i koja se transformisala u jedan od najdužih ubilačkih sukoba u posleratnoj Evropi se ne zasniva na priznavanju ili etničkim faktorima. Njegovi koreni leže u proširavanju i politici teritorijalne agresije čiji je cilj da se proširi na teritoriju jedne države putem oružane aneksije i nasilnog oduzimanja dela teritorije druge suverene države, članice Ujedinjenih nacija, OEBS-a i drugih međunarodnih organizacija.

Neustavne akcije separatističkih grupa u regionu Nagorno Karabah koje su podržane i praćene od spolja i koje su u suprotnosti sa međunarodnim pravom i tadašnjim sovjetskim zakonima su bili uvod za rasprostranjenu oružanu agresiju protiv Azerbejdžana.

Počevši sa neodobrenim skupovima, štrajkovima i akcijama neposlušnosti, Republika Jermenija je nastavila sa formiranjem protivustavnih struktura moći u regionu Nagorno-Karabah u Azerbejdžanu. Militarizovane jedinice i velika količina oružja i municije su poslati u Azerbejdžan i most za izvršenje oružane agresije protiv Azerbejdžana je formiran.

1991. godina

Krajem 1991.godine – početkom 1992. godine vojne operacije velikih razmera su počele u zoni jermensko – azerbejdžanskog sukoba. Tokom vojnih operacija u regionu Nagorno Karabah, jermenske vojne jedinice su koristile sofisticirano oružje i u februaru 1992.godine su uspele da osvoje grad Khojali gde su brutalno ubili oko 800 civila, uključujući stare ljude, žene i decu, dok maja 1992.godine okupiraju i region Šuša. Nakon toga, vojne operacije su prešle granice u regionu i proširile su se ka unutrašnjosti Azerbejdžana i na jermensko-azerbejdžansku granicu, uključujući zonu Nahčivan. Tokom perioda rata, još 7 regiona Azerbejdžana osim Nagorno Karabah su okupirani.

Dakle, kao rezultat agresije protiv Republike Azerbejdžana više od 17,000 kvadratnih kilometara zemljišta je oteto, što čini 20% cele teritorije zemlje, više od 18,000 ljudi je ubijeno, više od 50,000 ih je ranjeno i postali su invalidi, pokradeno je i uništeno više od 900 naselja, 100 hiljada zgrada, više od 1 hiljada preduzeća, više od 600 škola i obrazovnih ustanova, 250 medicinskih ustanova. Za zemlju sa populacijom od 7,5 miliona ljudi, broj raseljenih lica je postao katastrofalan – više od 800,000 ljudi i skoro 200,000 izbeglica iz Jermenije.

Humanitarna situacija

Nakon etničkog čišćenja, Azerbejdžan je bio suočen sa ozbiljnom humanitarnom situacijom.

Veliki broj izbeglica i raseljenih lica je smešteno u šatorske kampove, škole i hostele.

Uprkos velikim naporima pomoći, ova lica su bila ugrožena prehladom i epidemijama zbog niskog nivoa životnih uslova. Prisustvo dece i starih ljudi je pogoršalo problem.

Hronologija pregovora

1992. godina

Međunarodna medijacija o regulisanju konflikta je počela 1992.godine u okviru takozvanog OEBS Minsk Grupa procesa koji je jedini forum za formiranje sveobuhvatnog modela za rešavanje jermensko-azerbejdžanskog sukoba.

OEBS Minsk Grupa je formirana da donese političku odluku u vezi ovog problema. To je forum za pripremu konferencije Minsk.

1993. godina

Posle vojne operacije i osvajanja azerbejdžanskih gradova, Savet bezbednosti UN je usvojio rezolucije broj 822, 853, 854, 884 koje predviđaju da jermenski vojne jedinice treba da se povuku sa teritorije Azerbejdžana odmah i bezuslovno, i da izbeglice i raseljena lica bi trebalo da se vrate kući. Glavne prekretnice u pregovorima bili su OEBS samiti u Budimpešti i Lisabonu.

1994. godina

Samit OEBS-a u Budimpešti 1994.godine je doneo odluku da se formira institut kopredsedavajućih Minsk konferencije i da poveri njima dužnost “da vode pregovore u cilju zaključivanja političkog sporazuma o prestanku oružanih sukoba (veliki politički sporazum), realizacija koja će eliminisati glavne posledice oružanog sukoba na svim stranama i dozvoliti pozivanje Minsk konferencije”. Tako je samit u Budimpešti odredio dvofaznu strukturu mirovnog procesa:

1. Prva faza – otklanjanje posledica oružanog sukoba, to jest ukupno oslobađanje svih okupiranih teritorija i povratka svih raseljenih lica njihovim stalnim mestima življenja;
2. Druga faza – sveobuhvatno mirovno rešenje će biti postignuto nakon Minsk konferencije.

Samit u Budimpešti je takođe doneo odluku o sprovođenju OEBS mirovnih operacija nakon zaključenja političkog sporazuma. Nakon samita u Budimpešti, kopredsedavajući (Rusija-Finska) organizuje i sprovodi 16 runda pregovora i brojnih konsultacija sa učesnicima sukoba.

U tom periodu, oni su se složili na oko 75% teksta nacrta Sporazuma i njegovih Dopuna. Međutim, po pitanjima principa – potpuno oslobađenje svih okupiranih teritorija, uključujući i regione Šuša i Lahin, bezbednost za sve učesnike sukoba i povlačenje jermenskih oružanih snaga sa teritorije Azerbejdžana – sporazum još uvek nije postignut.

1996. godina

U izjavi na samitu u Lisabonu 1996.godine, predsednik OEBS-a je postavio tri principa za rešavanje jermensko-azerbejdžanskog sukoba.

Oni su:

-Teritorijalni integritet Republike Jermenije i Republike Azerbejdžana.

-Pravni položaj Nagorno Karabaha, utvrđen ugovorom i na osnovu samoopredeljenja koji daje Nagorno Karabah najviši stepen samouprave unutar Azerbejdžana.

– Garancije bezbednosti za Nagorno Karabah i sve njegove stanovnike, uključujući i međusobne obaveze poštovanja svih strana odredba sporazuma.

Ovi principi su podržani od strane 53 država članica OEBS-a, osim Jermenije.

U novembru 1996.godine, Jermenija je jednostrano prekinula direktne konsultacije između predsedničkih savetnika Jermenije i Azerbejdžana.

1997. godina

Nakon samita u Lisabonu i uspostavljanja institucije tročlanog ko-predsednika (Rusija-Francuska-SAD), samo jedna runda razgovora održanih u aprilu 1997.godine je bila otvorena. Juna-septembara 1997.godine kopredsedavajući je pripremio i predao na uvid pred stranama novi dokument koji je naveo dvofazno rešavanje sukoba po sledećoj šemi:

– Prva faza – oslobođenje 6 regiona okupiranih tokom sukoba van bivše NKAR (osim Lačin regiona), vraćanje civila u svoje domove i rekonstrukcija glavnih komunikacija u regionu;

– Druga faza – rešavanje spora oko Lačin i Šuša regiona i usvajanje osnovnih principa za status Nagorno-Karabah regiona.

Kompletno sveobuhvatno rešenja sukoba, uključujući Sporazum o samoupravnom statusu Nagornom Karabaha unutar Azerbejdžanu će biti postignuto na Minsk konferenciji.

U septembru 1997. godine, Azerbejdžan je zvanično obavestio kopredsedavajućeg o usvajanju dokumenta kao osnove za nastavak pregovora.

U oktobru 1997. godine u Strazburu, predsednici Azerbejdžana i Jermenije su dali zajedničku izjavu o spremnosti da započnu pregovore na osnovu predloga od strane kopredsedavajućeg.

U decembru 1997. godine u Kopenhagenu, sednica ministara inostranih poslova OEBS-a je cirkulisala Izveštaj kopredsedavajućeg koji je naglasio potrebu da se nastave napori u cilju rešavanja sukoba na osnovu principa iz Lisabona i predloga od kopredsedavajućeg.

1998. godina

13-17. maja 1998. godine, tokom posete kopredsedavajućih regionu, Jermenija je zvanično proglasila opoziv saglasnosti bivšeg predsednika Jermenije na predloge o faznom miru i predložila je “paket” mira bez ikvih preduslova.

Jermenija se snažno protivi principima Lisabonskog samita i traži raspravu o statusu Nagorno Karabaha kao nezavisne države.

1999. godina
2000. aprila 1999.godine, sastanak predsednika Azerbejdžana i Jermenije tokom samita ZND-a u Moskvi je održan na kome je postignut dogovor o preduzimanju niza sastanaka za razmatranje problema o mirnom rešavanju jermensko-azerbejdžanskog sukoba. Razmena mišljenja i stavova stranaka se nastavila dalje na sastancima predsednika 24. aprila u Vašingtonu, 16. avgusta i 22. avgusta u Ženevi, 10. septembra u Jalti i 11. oktobra u selu Sadarak. Tokom susreta postignut je dogovor o konsultacijama između MSP i Ministarstva odbrane Azerbejdžana i Jermenije o problemima izvršenja primirja, mera izgradnje poverenja, procedura za sprečavanje i rešavanje graničnih incidenata, kao i razvoja ugovorene osnove za nastavak pregovaračkog procesa u okviru Grupe Minsk OEBS-a. Kao primer primene sporazuma, sastanci i konsultacije ministara odbrane (14. septembar i 11. oktobar), kao i ministara inostranih poslova (10. i 30. septembar i 12. oktobar), Azerbejdžana i Jermenije su održani. 18. septembra 1999.godine, tokom posete predsedavajućeg OEBS-a K.Vollebaeka Bakuu, izjavljeno je da sastanci i konsultacije sa predsednicima Azerbejdžana i Jermenije nisu zamena za OEBS Minsk proces i kopredsedavajući OEBS-a Minsku Grupe je pozvan da ubrza aktivnosti i napravi novi predlog prihvatljiv za obe strane.

18-19. novembra 1999.godine, u završnom dokumentu samita OEBS-a u Istanbulu i u izveštaju predsedavajućeg OEBS-a, još jednom je podvučeno da je Minsk Grupa najpogodniji format za izmirenje Nagorno Karabah problema; nastavak dijaloga dva predsednika koji treba da dopuni Minsk proces je pozdravljen, a stranke su pozvane da nastave što pre pregovore o razrešenju sukoba. Povelja evropske bezbednosti je usvojena na samitu OEBS-a u Istanbulu. To je pravno-obavezujući dokument koji potvrđuje OEBS principe i norme i obaveze država o poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

13-15. decembra 1999.godine, prva poseta novog kopredsedavajućeg OEBS Minsk Grupe u regionu je održana. Kopredsedavajući Minsk Grupe je izjavio da će početi rad na novim predlozima koji bi se bazirali na osnove elemenata o kojima je postignut dogovor na sastancima predsednika Azerbejdžana i Jermenije. U svojim aktivnostima u rešavanju sukoba kopredsedavajući OEBS-Minsk Grupe će obratiti značajnu pažnju na ekonomski razvoj regiona. U tom cilju kopredsedavajući OEBS Minsk Grupe su izrazili nameru da se prijave svetskim finansijskim institucijama, javnim i nevladinim organizacijama da pošalju stručnjake regionu kako bi se izvršili radovi procene troškova rekonstrukcije regiona.

2000.godina

24. januara 2000.godine, tokom samita ZND članica u Moskvi, odžan je poseban četvoročlani sastanak predsednika Azerbejdžana i Jermenije, 25. januara, uz učešće predsednika Azerbejdžana, Jermenije, Gruzije i vršioca dužnosti predsednika Ruske Federacije B. Putina je održan. Konsultacije između predsednika Azerbejdžana i Jermenije su bile nastavljene tokom sastanaka i izjavljeno da će politika “Četvorke” u regionu biti zasnovana na principima međunarodnog prava i, pre svega, na apsolutnom priznavanju principa teritorijalnog integriteta suverenih država. 28. januara 2000.godine na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, održane su konsultacije između predsednika Azerbejdžana i Jermenije o potrazi puteva mirnog rešavanja sukoba. Ministri inostranih poslova dve zemlje su učestvovali sastanku. 20. jula 2000.godine tokom samita ZND članica u Moskvi, četvoročlani sastanak uz učešće predsednika Azerbejdžana, Jermenije, Gruzije i Ruske Federacije je održan. Pitanja o mirnom rešavanju sukoba u južnom Kavkazu, problem konsolidacije regionalne bezbednosti, uključujući i saradnju u borbi protiv međunarodnog terorizma, kao i o humanitarnim i drugim oblastima su diskutovana. Tekst zajedničkog saopštenja, potpisan kao rezultat sastanka tri predsednika, je takođe dat u opticaj. U saopštenju se navodi da su strane izrazile privaženost nastavku susreta u ovom formatu, pozdravile inicijativu svetske zajednice i međunarodnih organizacija koje pomažu ubrzanje rešavanja sukoba u južnom Kavkazu. Šefovi država su se saglasili da će ovakvi sastanci biti održani ne manje od dva puta godišnje i po pravilu će se održati tokom samita ZND.

2-5.jula 2000.godine, poseta kopredsedavajućih OEBS Minsk Grupe regionu je održana. U svojim aktivnostima za rešavanje sukoba, velika pažnja je posvećena ekonomskom razvoju regiona. Sa ovim ciljem kopredsedavajući OEBS Minsk Grupe su apelovali svetskim finansijskim institucijama, društvenim nevladinim organizacijama da pošalju stručnjake u region za procenu mogućnosti ekonomske obnove. Tokom posete, kopredsedavajući OEBS-Minsk Grupe su dali izjavu da će potražiti metode modifikacije mirovnog plana za Karabah.

30. novembra 2000.godine u Minsku tokom samita šefova država ZND-a, bilateralni sastanak predsednika Azerbejdžana H. Alijeva i Jermenije R. Kochariana je održan. Nakon završetka sastanka, predsednik Azerbejdžana Hajdar Alijev je izjavio da je zadovoljan u celini sa poslednjim pregovorima. Predsednik H.Alijev je opravdao svoje zadovoljstvo nezvaničnom izjavom sastanka, uključujući da su predsednici ove dve zemlje u procesu traženja načina rešavanja problema Nagorni Karabah. Kao što je predsednik Jermenije R. Kocharian rekao posle, sporazum o jačanju sastanaka postignut je na sastanku.
31. godina
32. januara 2001.godine u Parizu, vođeni su pregovori predsednika Jermenije i Azerbejdžana Roberta Kočariana i Hajdara Alijeva, u prisustvu predsednika Republike Francuske Žaka Širaka. Na izjavi posle pregovora koji su bili na Jelisinskim poljima Pariza, u prisustvu predsednika Republike Francuske Žaka Širaka, predsednik Jermenije Robert Kočarian primetio je da “kompletno rešenje problema Nagorno Karabaha je možda postignuto na pregovorima predstavnika”. Predsednik Azerbejdžana Hajdar Alijev izjavio je sa svoje strane da “čim smo došli do nečega konkretnog na bilateralnim pregovorima sa liderom Jermenije, možda treći deo može da se pojavi”. Oba predsednika su okarakterisala svoje bilateralne pregovore u Parizu kao “veoma pozitivne”, obavestivši da su napravili plan sledećeg sastanka u veoma bliskoj budućnosti. 31. maj 2001.godine – Na samitu ZND-a u Minsku, trilateralni sastanak između predsednika Azerbejdžana Hajdar Alijeva, predsednika Jermenije Robert Kočariana i predsednika Rusije Vladimira Putina je održan. Tokom sastanka tri predsednika su razgovarali o problemu mirovnog rešavanja jermensko-azerbejdžanskog sukoba, Nagorno-Karabaha.
33. avgust 2001.godine – Na neformalnom samitu zemalja ZND-a u Sočiju, predsednik Azerbejdžana Hajdar Alijev i predsednik Jermenije Robert Kocharian su održali bilateralni sastanak. Tokom sastanka oni su imali široku raspravu o problemu mirovnog rešavanja jermensko-azerbejdžanskog sukoba.

Trenutno, kopredsedavajući ciljaju da predstave plan kompromisnog rešenja konflikta na osnovu principa međunarodnog prava.

2002. godina
2003. mart – U potrazi za unapređenjem mirovnog procesa, kopredsjedavajući su predložili da imenuju specijalnog predstavnika predsednika Azerbejdžana i Jermenije za pregovore o sukobu. Specijalni predstavnici sastali su se tri puta u toku godine, dva puta u Pragu – u maju i julu, i jednom u Beču – u novembru.
2004. jul – U završnom dokumentu EU-Azerbejdžan Odbora saradnje, EU je potvrdila svoju podršku teritorijalnom integritetu Azerbejdžana kao osnovu za mirno rešenje sukoba;
2005. avgust – Evropska unija je osudila održavanje takozvanih “predsedničkih izbora” u regionu Nagorno-Karabah Republike Azerbejdžan.
2006. godina
2007. januar – Uvećan biro Saveta Evrope komiteta ministara je održao specijalnu sednicu u Strazburu o ispunjavanju obaveza preuzetih od strane Azerbejdžana i Jermenije da mirnim putem reše konflikt Azerbejdžan-Jermenija.
2008. januar – Generalni sekretar Saveta Evrope izrazio je žaljenje zbog nedavne izjave o “etničkoj nekompatibilnosti između Jermena i Azerbejdžanaca”, date od strane predsednika Jermenije, Kočariana. “Vraćajući mračne stranice evropske istorije nikada neće biti dobra izborna strategija”, istakao je Valter Švimer u vezi sa predstojećim predsedničkim izborima u Jermeniji, zakazanim za 19. februar.
2009. februar – 5. Mart – Predsednički izbori u Jermeniji.

Prvi krug – drugi krug, R. Kočarian je izabran za predsednika Republike Jermenije po drugi put. Posmatrači iz OEBS/ODIHR-a, Parlamentarna skupština SE su izvestili da su izbori održani sa ozbiljnim nepravilnostima.

19. jun – Koaliciona vlada Jermenije je dostavila svoj akcioni plan za naredne četiri godine parlamentu. Odeljak “Odbrana i bezbednost” ovog programa navodi da, “kao i prethodnih godina, vlada vidi rezoluciju problema Nagorno-Karabaha u okviru mirovnog procesa pregovora, ističući međunarodno priznanje prava “Artsakh” (Nagorno-Karabah) ljudi na samoopredeljenje i bezbednosne garancije stanovništva “Nagorno-Karabah Republike.” Sama mogućnost podređenja “Nagorno-Karabah Republike” Azerbejdžanu je isključena.”

Tokom prezentacije programa, jermenski premijer A.Markarian, govoreći o Jermenija-Azerbejdžan sukobu, je rekao: “Karabah ne sme da bude deo Azerbejdžana, on mora da ima zajedničku granicu sa Jermenijom i samoopredeljenje Karabah Jermena mora biti priznato od sveta “.

19. avgust – Tokom monitoringa održanog od strane Kancelarije ličnog predstavnika predsedavajućeg OEBS-a, na jermensko-azerbejdžanskoj granici u regionu Tovuz Azerbejdžana, jermenska strana je ponovo narušila prekid vatre, rezultat čega je proces nadgledanja odmah zaustavljen. Nažalost, lični predstavnik predsedavajućeg OEBS-a Andrzej Kasprczik je odbio da spomene tu činjenicu u svom informacionom izveštaju.

Septembar – kopredsedavajući OEBS Minsk Grupe iz Rusije N.Gribkov je zamenjen sa I.Merzliakovim. Tokom njegove posete regionu, održan je niz sastanaka sa azerbejdžanskim funkcionerima 3-5. septembra.

15. oktobar – Predsednički izbori u Azerbejdžanu.

Ilham Alijev je izabran za predsednika Republike Azerbejdžana po prvi put.

11. decembar – Prvi sastanak predsednika Azerbejdžana I. Aliieva sa svojim jermenskim kolegom u Ženevi.
12. godina
13. april – Sastanak ministara inostranih poslova Jermenije i Azerbejdžana, uz učešće predsedavajućih OEBS-Minsk Grupe u Pragu. 28-30 april – Sastanak predsednika Azerbejdžana i Jermenije u Varšavi. 12-13 maj – Sastanak ministara inostranih poslova Jermenije i Azerbejdžana, uz učešće predsedavajućih OEBS-Minsk Grupe u Strazburu.
14. jun – Sastanak ministara inostranih poslova Jermenije i Azerbejdžana, uz učešće predsedavajućih OEBS-Minsk Grupe u Pragu.

Jun 28/29 – Sastanak ministara inostranih poslova Jermenije i Azerbejdžana, uz prisustvo turskog ministra inostranih poslova gospodina Abdulaha Gula u Istanbulu.

3-12 Avgust – Komande vežbe sprovedene od strane jermenskih oružanih snaga u okupiranim teritorijama Republike Azerbejdžan.

Ministarstvo inostranih poslova Azerbejdžana u svojoj izjavi je skrenulo pažnju međunarodnoj zajednici na činjenicu da je sprovođenje ovih vežbi još jedan očigledan dokaz agresije od strane Republike Jermenije protiv Republike Azerbejdžana i okupacija njenih teritorija.

8. avgust – “Izbori” “lokalne samouprave”, su održani od strane vlasti jermenskog separatističkog režima na okupiranim teritorijama Azerbejdžana.

U saopštenju Ministarstva inostranih poslova Azerbejdžana istaknuto je da takva vrsta “izbora” se ne može pretvarati da ima ikakav legitimitet jer je u potpunoj suprotnosti sa normama međunarodnog prava, kao i sa nacionalnim zakonodavstvom Republike Azerbejdžan, jer se održava u uslovima kontinuirane agresije, okupacije i nasilnog proterivanje trećine starosedelačkog stanovništva iz Nagorno-Karabah regiona, koji su azerbejdžanskog porekla.

30. avgust – Sastanak ministara inostranih poslova Jermenije i Azerbejdžana, uz učešće predsedavajućih OEBS Minsk Grupe u Pragu.
31. septembar – Sastanak predsednika Jermenije i Azerbejdžana u okviru ZND samita u Astani. Predsednik Jermenije Robert Kočarian je zatražio da se odloži sledeći sastanak u Pragu (25. oktobra 2004.godine) od ministara inostranih poslova Azerbejdžana i Jermenije radi potrebe da se analiziraju i razumeju rezultati prethodna četiri sastanka MSP.
32. oktobar – Azerbejdžan je zatražio uključivanje dodatne tačke u dnevni red na 59. sednici Generalne skupštine UN-a, pod nazivom “Situacija na okupiranim teritorijama Azerbejdžana”.
33. oktobar – Postupajući po preporuci Generalnog komiteta, Generalna skupština UN-a je odlučila da uključi dodatnu stavku na svoj tekući dnevni red pod nazivom “Situacija na okupiranim teritorijama Azerbejdžana”. Ta odluka je doneta sa 43 glasova u korist i 1 protiv (Jermenija), uz 99 uzdržanih.
34. novembar – Sastanak ministara inostranih poslova Jermenije i Azerbejdžana u Berlinu.
35. novembar – Dodatna stavka # 163 “Situacija na okupiranim teritorijama Azerbejdžana” je debatirana na 59. zasedanju Generalne skupštine UN-a. Ministar inostranih poslova Azerbejdžana je održao govor o sadržaju dodatne stavke i ilegalnim aktivnostima Jermenije na okupiranim teritorijama Azerbejdžana.
36. decembar – Sastanak ministara inostranih poslova Jermenije i Azerbejdžana, uz učešće predsedavajućih OEBS Minsk Grupe u Sofiji.

6-7 decembar – Sastanak 12. Ministarskog saveta OEBS-a u Sofiji. Usvajanje izjave Ministarskog saveta o Nagorno-Karabah sukobu, koji “pohvaljuje napredak koji je postignut u mirovnom procesu Nagorno-Karabah sukoba u 2004.godini, posebno, tri sastanka predsednika Jermenije i Azerbejdžana pod okriljem kopredsedavajućih OEBS Minsk Grupe i pozdravlja stvaranje takozvanog “Prag procesa”, kroz koji četiri sastanka između ministara spoljnih poslova obe zemlje je omogućilo metodično ponovno ispitivanje svih parametara budućeg mirovnog procesa”.

9. decembar – Sastanak ministara inostranih poslova Jermenije i Azerbejdžana u Briselu u okviru ministarskog NATO EAPK-a.

2005. godina
2006. januar – Sastanak ministara inostranih poslova Jermenije i Azerbejdžana, uz učešće kopredsedavajućih OEBS Minsk Grupe u Pragu.
2007. januar – Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE) usvojila je rezoluciju 1416. Rezolucija potvrđuje “da nezavisnost i secesija regionalne teritorije od jedne države se može postići samo kroz zakonit i miran proces zasnovan na demokratskoj podršci od strane stanovnika te teritorije, a ne u toku oružanog sukoba koji vodi do etničkog proterivanja i de fakto pripajanja takve teritorije drugoj državi.” Skupština poziva Jermeniju i Azerbejdžan da iskoriste Minsk OEBS proces i aktivno podnesu jedna drugoj preko Minsk Grupe svoje konstruktivne predloge za mirno rešavanje sukoba. Dejvid Atkinson, specijalni izvestilac PSSE o Nagorno-Karabahu i autor rezolucije i preporuka, odgovarajući na pitanje dopisnika BBS-ija o principu teritorijalnog integriteta nasuprot principa samoopredeljenja u rešavanju sukoba, je izjavio da princip samoopredeljenja se ne može primeniti na slučaj Nagorno-Karabah, jer se Azerbejdžan zalaže za svoj teritorijalni integritet, priznat od strane međunarodne zajednice.
2008. januar – 5. februar – Poseta od strane ‘Misije OEBS Minsk Grupe za utvrđivanje činjenica o nagodbi na okupiranim teritorijama Azerbejdžana’ okupiranim teritorijama Azerbejdžana – Aghdam, Jabraiil, Fizuli, Zangilan, Gubadli, Kalbajar i Lačin.

Februar – OEBS šalje misiju za utvrđivanje činjenica da istraži jermenska nelegalna naselja na okupiranim teritorijama Azerbejdžana.

1. mart – Sastanak ministra spoljnih poslova Azerbejdžana sa kopredsedavajućim OEBS Minsk Grupe u Pragu.

Kopredsedavajući OEBS Minsk Grupe je zvanično predstavio izveštaj OEBS-Minsk Grupe Misije za utvrđivanje činjenica (MUČ). U njihovom zajedničkom saopštenju kopredsedavajući su istakli da je “misija pronašla dokaz o prisustvu naseljenika na pregledanim teritorijama ” i preporučili su “da svako dalje naseljavanje na okupiranim teritorijama Azerbejdžana treba obeshrabriti”. Oni su pozvali “strane da ubrzaju pregovore prema političkom rešenju kako bi se, između ostalog, rešio problem doseljenika i izbegla promena u demografskoj strukturi u regionu, čime bi bilo teže za bilo kakve buduće napore da postignu dogovorno rešenje”. U svojim komentarima ministar spoljnih poslova Azerbejdžana, Elmar Mammediarov, je razmatrao objektivnost MUČ izveštaja. MUČ je utvrdio oko 16,000 doseljenika na okupiranim teritorijama Azerbejdžana van regiona Nagorno-Karabah. “Jasno je da što oni duže ostaju na okupiranim teritorijama, dublje će njihovi koreni biti u njihovim sadašnjim mestima stanovanja. Produžen nastavak ove situacije može da dovede do svršenog čina koji bi ozbiljno otežao mirovni proces.”, rečeno je u kopredsedavajućoj izjavi”.

15. april – Nastavak “Prag procesa ” u Londonu. Ministri spoljnih poslova Azerbejdžana i Jermenije odvojeno su se sastali sa kopredsedavajućim Minsk Grupe OEBS-a da razmotre dalje korake za razrešenje konflikta. Posrednici – Francuska, Rusija i SAD su izjavili da je mirovni proces ušao u “osetljiv period, gde prvi korak ka sporazumu može da bude pri ruci u okviru razgovora između stranaka.”
16. april – Sastanak ministra spoljnih poslova Azerbejdžana sa OEBS Grupe Minsk kopredsedavajućim u Frankfurtu.

Na pragu samita Saveta Evrope u Varšavi, predsednici Azerbejdžana Ilham Alijev i Jermenije Robert Kočarian sastali su se u Belvedere palati u prisustvu OEBS-Minsk Grupe kopredsedavajućih, ministra spoljnih poslova Rusije, Sergej Lavrova Francuske, Mišel Barnije. Ministar inostranih poslova Azerbejdžana Elmar Mammadiarov je informisao novinare o tročasovnom sastanku. “Iako je izvestan napredak postignut, još uvek postoji potreba za dalju diskusiju”, rekao je on. Ministar je dodao da su posle sastanka predsednici ukazali ministru inostranih poslova Azerbejdžana i Jermenije da nastave pregovaranje nekih važnih pitanja, a ne samo onih koje su dogovoreni u okviru procesa u Pragu. Prema njegovim rečima, kopredsedavajući će takođe nastaviti svoje aktivnosti. “Generalno, format razgovora nije bitan, ali je njihov rezultat važan za Azerbejdžan; drugim rečima, teritorijalni integritet Azerbejdžana mora da se povrati”, rekao je ministar.

17. jun – Sastanak ministara inostranih poslova Jermenije i Azerbejdžana, uz učešće kopredsedavajućih OEBS Minsk Grupe u Parizu.
18. jun – “Parlamentarni izbori” su održani od strane vlasti jermenskog separatističkog režima u okupiranim teritorijama Azerbejdžana.

U svom saopštenju, Ministarstvo inostranih poslova Azerbejdžana je uočilo da takva vrsta “izbora” se ne može pretvarati da imaju ikakav legitimitet jer su u potpunoj suprotnosti sa normama međunarodnog prava, kao i sa nacionalnim zakonodavstvom Republike Azerbejdžan, jer se održavaju u uslovima kontinuirane agresije, okupacije i etničkog čišćenja. On navodi da takve aktivnosti od jermenske strane se ne uklapaju u duh pregovaračkog procesa, posebno kada postoji nada za pozitivan korak napred i da kontinuirani mir se ne može postići bez normalizacije života i miroljubive koegzistencije i saradnje Azerbejdžana i jermenskih zajednica u regionu Nagorno-Karabah Republike Azerbejdžana.

5. jul – Parlamentarna skupština OEBS-a razmatra izveštaj o jermensko-azerbejdžanskom sukobu na svojoj sednici održanoj u Vašingtonu. Izveštaj je pripremljen od strane specijalnog izaslanika Skupštine o konfliktu Gorana Lenmarkera iz Švedske. U svojim komentarima, gospodin Lenmarker je naglasio da “sukob nije zamrznut. Nekoliko ljudi je ubijeno duž linije kontakta svake godine.”. On je dodao: “ne postoji alternativa za mirno rešenje – u stvari, postoji hitna potreba da se reši konflikt kako bi se prekinule lične, ekonomske i socijalne patnje na obe strane ovog sukoba”. Gospodin Lenmarker je predložio rešenje koje se zasniva na iskustvima iz Evrope, gde su demokratija i integracija osnovne komponente u obezbeđivanju trajnog mira. U izveštaju se ukazuje na osnove za završetak okupacije, povratak izbeglica i interno raseljenih lica, kao i demokratiju i manjinska prava. Švedski diplomata preporučuje autonomno rešenje koje se odnosi na primer sa Aland ostrva.

10-12 jul – Grupa OEBS kopredsedavajućih (Ambasadori Stiven Man SAD-a, Mihail Merzliakov Rusije i Bernard Fasier Francuske) je posetila Azerbejdžan i Jermeniju. U Azerbejdžanu su se sastali sa predsednikom Ilhamom Alijevom i ministrom inostranih poslova Elmar Mammadiarovim kao i sa Nizami Bakhmanov, šefom proterane azerbejdžanske zajednice iz okupirane regije Nagorno-Karabah u Azerbejdžanu. Ko-predsedavajući su rekli novinarima na konferenciji za novinare 12. jula da su razgovarali sa predsednikom i ministrom inostranih poslova o principima, koji bi mogli postati osnova za budući mirovni sporazum. Medijatori su istakli da će mnogo zavisiti od političke volje dva lidera i želje naroda.

Tokom sastanaka kopredsedavajući su razgovarali, između ostalog, o azerbejdžanskoj inicijativi da se otvori putna mreža Agdam-Khankendi-Best-Lačin-Goris-Nahčivan koje bi otvorili linije komunikacije od Azerbejdžana do Jermenije i Azerbejdžana Nahčivan enklave, kao i Turske. Nizami Bhamanov je pozitivno odgovorila na ideju pokretanja dijaloga između Azerbejdžana i jermenske zajednice u regionu Nagorno-Karabah u Azerbejdžanu. Zamenik ministra inostranih poslova Azerbejdžana Araz Azimov je komentarisao sastanke kopredsedavajućih u Bakuu kao “efikasane i plodane.” Ali je rekao i da su “pregovori bili prilično teški i komplikovani.” “Ne mogu da kažem da su sporazumi postignuti. Na svim sastancima Azerbejdžan je pokazao konstruktivan stav. Jermenija takođe treba da zauzme konstruktivan stav, inače će sve biti propuštene prilike”, rekao je Azimov. Azimov je istakao da Jermenija pokušava da unese “nove elemente” koji nisu predmet pregovora. “Postoje velike šanse da se postigne mir sada i suprotna strana može da ih izgubi. Pozivam Jermeniju da iskoristi ovu šansu.”, rekao je Azimov. “Azerbejdžanske okupirane teritorije moraju biti vraćene. Jermenija ne sme tvrditi azerbejdžanske teritorije pod izgovorom koridora (povezivanje Jermenije sa Nagorno-Karabah regionom Azerbejdžana). Jermenija može da koristi put koji prolazi kroz Lačin koridor. Ali Lačin grad ne može da ostane pod okupacijom.”

Otvaranje Agdam-Khankendi-Šuša-Lačin-Goris-Nahičevan puta će pomoći da se poboljšaju odnosi i obnovi saradnja i poverenje među ljudima, rekao je Azimov. On je takođe naglasio da status Nagorno-Karabah regiona se može rešiti jedino zajedničkim naporima jermenskih i azerbejdžanskih zajednica Nagorno-Karabaha. “U ovom trenutku, deo ljudi koji žive u Nagorno Karabahu su Jermeni koji su stigli iz inostranstva. Lokalni Jermeni su azerbejdžanski građani i Azerbejdžanci moraju da odrede njihov status sami. U tu svrhu, azerbejdžansko stanovništvo mora da se vrati na oslobođene teritorije i ekonomski odnosi i uzajamno poverenje se moraju povratiti “, rekao je Azimov.

12. avgust – U svom obraćanju biračima, Centralna izborna komisija Republike Azerbejdžana je obavestila o početku funkcionisanja Khankendi izborne jedinice broj 122 i pozvala sve građane Azerbejdžana jermenskog porekla koji žive u Khankendi, Šiši, Khojali i Khojavendu i u drugim naseljima regiona Nagorno Karabaha Republike Azerbejdžan, zajedno sa svojim zemljacima da ostvare svoja prava glasa u Khankendi izbornoj jedinici broj 122, Šiši-Fuzuli-Khojali-Khojavend izbornoj jedinici br. 124.
13. avgust – Sastanak ministara inostranih poslova Jermenije i Azerbejdžana, uz učešće kopredsedavajućih Minsk Grupe OEBS-a u Moskvi.

26-27. Avgust – Sastanak predsednika Jermenije i Azerbejdžana u okviru ZND samita u Kazanu.

12. septembar – Stavka pod nazivom “Situacija na okupiranim teritorijama Republike Azerbejdžana” je uključena u dnevni red 60-og zasedanja Generalne skupštine UN. Istog dana u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope je održana rasprava o jermensko-azerbejdžanskom sukobu u Parizu. PSSE je odlučila da prati dalji proces dajući važnost dvema stranama i odlukama sadržanih PSSE rezoluciji o razrešenju sukoba od januara 2005.godine
13. septembar – Međunarodna organizacija – Međunarodna krizna grupa (MKG) koja radi na tome da spreči konflikte u svetu je izdala izveštaj o jermensko-azerbejdžanskom sukobu. Potpredsednik MKG-a, Alen Deletroz, rekao je na konferenciji za novinare u Bakuu da Jermenija ne treba insistirati na određivanju statusa regiona Nagorno-Karabah u Azerbejdžanu jer su sporovi po tom pitanju znatno usporili rešavanje sukoba. “Jermenija mora da se povuče iz okupiranih sedam okruga Azerbejdžana, izbeglice treba da se vrate kući, poverenje treba da se vrati na obe strane, i najzad, Karabah status se treba odrediti.” Deletroz je rekao da će za aktivnosti koje se sprovode pre utvrđivanja statusa biti potrebno najmanje 15-20 godina. Deletroz je rekao da kao i sve druge međunarodne organizacije, MKG smatra da je Nagorno-Karabah deo Azerbejdžana. “Ovo je pravni aspekt problema i nema problema sa tim. Problem je u tome da je Nagorno-Karabah de-fakto u rukama Jermena.” Direktor projekta MKG-a na južnom Kavkazu, Sabin Frejzer, izjavila je da je organizacija pozdravila nastavak aktivnosti Khankandi izborne jedinice u Nagorno-Karabahu, koji će omogućiti etnički jermenskim građanima Azerbejdžana da glasaju na novembarskim parlamentarnim izborima u Azerbejdžanu.
14. decembar – Sastanak ministara inostranih poslova Jermenije i Azerbejdžana, uz učešće kopredsedavajućih Minsk Grupe OEBS-a u Ljubljani u okviru sastanka OEBS Ministarskog saveta.

5-6. decembar – 13. Sastanak Ministarskog saveta OEBS-a u Ljubljani. Usvajanje izjave Ministarskog saveta o sukobu kojim se bavi OEBS Minsk Grupa, koja “konstatuje sa zadovoljstvom napredak u Nagorno-Karabahu kroz pregovore” Prag procesa ” u 2005.godini, a naročito dva sastanka predsednika Jermenije i Azerbejdžana u Varšavi i Kazanu pod pokroviteljstvom kopredsedavajućih Minsk Grupe OEBS-a, i podstiče predsednike Jermenije i Azerbejdžana da koristite sadašnji obećavajući prozor mogućnosti kako bi se postigla značajna dostignuća rešavanja sukoba u okviru OEBS-Minsk procesa u narednoj godini.”

16. decembar – Poseta kopredsedavajućih OEBS Minsk Grupe Azerbejdžanu.

16-20. decembar – Izviđačko putovanje Grupe za planiranje visokog nivoa (HLPG) OEBS-a Azerbejdžanu.

2006. godina

18-19. januar – Sastanak ministara inostranih poslova Jermenije i Azerbejdžana, uz učešće predsedavajućeg OEBS Minsk Grupe u Londonu.

20-27. januar – Izviđačko putovanje Grupe za planiranje visokog nivoa (HLPG) OEBS-a na okupiranim teritorijama Azerbejdžana.

1. februar – Poseta kopredsedavajućih OEBS Minsk Grupe Azerbejdžanu.

Isporuke oružja Jermeniji

Ilegalne zalihe ruskog oružja u Jermeniju od 1993. do 1994.godine, uključujući 84 tenkova T-72, 50 CIVa, 32 operativno-taktičkih raketa P-17 dometa od 300 kilometara sposobnih da nose nuklearne bojeve glave, kao i drugo oružje, su iznosile 1 milijardu dolara i izazivaju dosta problema Azerbejdžanu. Ove zalihe krše pravila međunarodnog prava i principa mirnog rešavanja jermensko-azerbejdžanskog sukoba. Takve nezakonite radnje su u suprotnosti UN rezolucije 853 Saveta bezbednosti, Izjave predsednika Saveta bezbednosti 18. avgusta 1993.godine i odluka OEBS Komiteta visokih zvaničnika od 28. februara i 14. marta 1992.godine koji traže da vojne isporuke države koje su uključene u sukob treba da se zaustave, jer olakšavaju eskalaciju sukoba i održavanje okupacije teritorije Azerbejdžana.

Ilegalne zalihe su takođe u suprotnosti sa odredbama Sporazuma o konvencionalnim snagama u Evropi.

Kršenje primirja

Prošlo je četiri godine od sporazuma o prekidu vatre postignutog 12. maja 1994.godine. Međutim, u poslednjih nekoliko godina provokativne aktivnosti jermenskih vojnih jedinica stacioniranih duž kontakt linije su preuzel loš karakter sa ciljem da nateraju Azerbejdžan da pokrene novu spiralu vojnih operacija. Treba napomenuti da je Jermenija prekršila sporazum o prekidu vatre 1421 puta od maja 1994.godine.

Oslobađanje ratnih zarobljenika

Rad povezan sa oslobađanjem ratnih zarobljenika i talaca se nastavlja posredstvom MKCK. U periodu od 1993.godine do maja 2004.godine, kao rezultat razmene između zemalja, 357 ljudi je bilo pušteno – 102 Jermena i 255 Azerbejdžanaca. Istovremeno, u skladu sa MNS Republike Azerbejdžana, i dalje ima više od 800 Azerbejdžanaca u Jermeniji i regionu Nagorno Karabaha.

Društveno-ekonomska šteta naneta agresijom

Ujedinjene Nacije A/58/594–S/2003/1090

Generalna skupština Distr.: Generalno 13 novembar. 2003.godine Savet bezbednosti

Original: Engleski

Generalna skupština Saveta bezbednosti Pedeset osma sednica Pedeset osma godina

Stavke dnevnog reda 24, 42, 43, 48, 73 (b), 94, 106, 109, 112, 113 i 117

Sprovođenje rezolucija Ujedinjenih nacija

Praćenje Godine za kulturno nasleđe Ujedinjenih nacija

Povratak ili restitucija kulturnih dobara zemljama porekla

Pedeset peta godišnjica Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima

Opšto i potpuno razoružanje: zabrana odlaganja radioaktivnog otpada

Životna sredina i održivi razvoj

Društveni razvoj, uključujući pitanja u vezi sa svetskom društvenom situacijom i mladima, starima, invalidima i porodicama

Međunarodna kontrola droge

Izveštaj Visokog komesara Ujedinjenih nacija za izbeglice, pitanja koja se odnose na izbeglice, povratnike i raseljena lica i humanitarna pitanja

Promocija i zaštita prava dece

Pitanja ljudskih prava

Pismo od 12. novembra 2003.godine od strane Stalnog predstavnika Azerbejdžana upućenom Generalnom sekretaru UN-a.

Pre tačno 10 godina, 12. novembra 1993.godine, Savet bezbednosti je usvojio rezoluciju 884 (1993), u kojoj Savet, dok potvrđujući suverenitet i teritorijalni integritet Republike Azerbejdžan, nepovredivost međunarodnih granica i neprihvatljivost upotrebe sila za sticanje teritorije, između ostalog, osuđuje okupaciju od strane jermenskih okupacionih snaga

03-61382 (E) 211103

*

Zangelan okrug i grad Gorad Republike Azerbejdžana zahtevali su jednostrano povlačenje okupacionih snaga iz Zangelan okruga i grada Gorad kao i iz drugih nedavno okupiranih područja Republike Azerbejdžan.

U otvorenom i drskom prkosu volje međunarodne zajednice, kao što je jasno definisano i izraženo u četiri rezolucije Saveta bezbednosti (822 (1993), 853 (1993), 874 (1993) i 884 (1993)), Jermenija je za svih ovih 10 godina uživala atmosferu nekažnjivosti i nastavila sa svojom državnom politikom konsolidacije rezultata svoje agresije protiv Azerbejdžana kroz ilegalne okupacije skoro jedne petine teritorije jedne suverene države članice Ujedinjenih nacija.

Azerbejdžan je u nekoliko prethodnih navrata skrenuo pažnju Ujedinjenim nacijama na ovu tešku situaciju. Izražavajući naše zaprepašćenje i žaljenje zbog činjenice da Ujedinjene nacije i njen Savet bezbednosti su stavili sukob između Jermenije i Azerbejdžana u zaborav, mi još uvek očekujemo da će Savet smatrati da je potrebno da iskoristi svoja ovlašćenja data Poveljom Ujedinjenih nacija da prisili okupatorske snage da odmah, bezuslovno i potpuno se povuku iz okupiranih teritorija Azerbejdžana.

U svetlu gore spomenutog, imam čast da ovim putem prenesem izveštaj pripremljen od strane Ministarstva inostranih poslova Republike Azerbejdžan (vidi aneks), koji osvetljava neke od rezultata i posledica jermenske agresije na Republiku Azerbejdžan i nedavne razvoje na okupiranim teritorijama Azerbejdžana.

Bili bismo zahvalni ako bi priloženo pismo i njegov aneks bili dostavljeni kao dokument pedeset osmog zasedanja Generalne skupštine, po tačkama dnevnog reda 24, 42, 43, 48, 73 (b), 94 106, 109, 112 , 113 i 117, i Saveta bezbednosti.

(Potpisan) Ilham Alijev Ambasador Stalni predstavnik

A/58/594 S/2003/1090

Prilog pismu od 12. novembra 2003.godine od stalnog predstavnika Azerbejdžana upućenom Generalnom sekretaru UN-a

Izveštaj o rezultatima agresije Jermenije protiv Azerbejdžana u nedavnim događajima na okupiranim teritorijama Azerbejdžana

1. Uvod

Prošlo je više od decenije da Republika Azerbejdžan pati od posledica agresije Jermena, što je dalo kao rezultat da 20% od svojih teritorija budu pod okupacijom. U svojim rezolucijama 822 (1993), 853 (1993), 874 (1993) i 884 (1993) Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN), dok potvrđujući teritorijalni integritet Republike Azerbejdžan se pozvao na hitno, potpuno i bezuslovno povlačenje okupacionih snaga iz svih okupiranih teritorija Azerbejdžana. Ove rezolucije su potpuno ignorisane od strane Jermenije, a danas su azerbejdžanske teritorije još uvek pod stranom okupacijom i izložene su raznim nezakonitim i destruktivnim aktivnostima. Savet bezbednosti u svojim rezolucijama 822 (stav 4), 853 (stav 13), 874 (stav 12) i 884 (paragraf. 8) je zatražio od generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, predsednika-u-Kancelariji Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS) i predsedavajućih OEBS-Minsk konferencije da prijavi Savetu bezbednosti o svim aspektima situacije na terenu i o njenom razvoju, i ova odredba nije bila implementirana.

Ovaj izveštaj, pripremljen od strane Ministarstva inostranih poslova Republike Azerbejdžana, je napravljen da pruži pregled situacije u regionu Nagorno-Karabah Republike Azerbejdžana i u drugim okupiranim teritorijama Azerbejdžana i da se osvetle ilegalne aktivnosti koje su izvršili Jermeni u ovim teritorijama, takođe uključujući i nanetu štetu društveno-ekonomskoj sferi, životnoj sredini, prirodnim bogatstvima, kulturnoj imovini, itd.

1. Društveno-ekonomska šteta prouzorkovana agresijom

Agresija protiv Republike Azerbejdžana je teško oštetila društveno-ekonomske sfere zemlje. Sledeće su neke od relevantnih činjenica:

U okupiranim teritorijama, 6 grada, 12 sela, 830 naselja, 700 bolnica

medicinske ustanove su spaljene ili uništene na drugi način;

Više od 150,000 kuća i stanova (ukupno 9,1 miliona kvadratnih kilometara) je uništeno

i opljačkano;

4,366 društvenih i medicinskih objekata (uključujući i 693 srednjih škola, 855 predškola, 4 sanatorijumska kompleksa i nekoliko drugih struktura javnog zdravlja je uništeno);

927 biblioteke su opljačkane, oko 4,6 miliona knjiga i vrednih manuskripta je spaljeno ili na drugi način uništeno;

6 državnih pozorišta, 368 klubova i 85 muzičkih škola je uništeno;

-6,000 proizvodnih, poljoprivrednih i drugih vrsta fabrika i postrojenja je opljačkano;

-1,200 kilometara sistema za navodnjavanje je potpuno uništeno;

-krdo od 244,000 ovaca i 69,000 goveda je isterano sa okupiranih teritorija u Jermeniju;

-70% letnjeg pašnjaka Azerbejdžana je u okupiranoj zoni;

-telefonske centrale za 35 hiljada pretplatnika, 2,500 trafo stanica i 15,000 kilometara električnih linija je opljačkano ili ukradeno;

-160 mostova, 800 km puteva i 2,300 km vodenih cevovoda, 2 hiljade gasovoda i 35 distributivnih gasnih stanica je uništeno;

-Samo u 1993.godini, 206,6 hiljada kubnih metara vrednih vrsta drveta je odneto u Jermeniju.

Prema preliminarnim podacima, ukupna šteta naneta Republici Azerbejdžan kao rezultat jermenske agresije prelazi 20 milijardi dolara.

III. Šteta načinjena životnoj sredini i prirodnim resursima

Jermenija okupira jednu petinu teritorije Republike Azerbejdžana, teritoriju izuzetno bogatu prirodnim resursima, odnosno, od okupiranih 1,230,000 hektara – 595,600 hektara je dostupno za poljoprivredu, 246,200 hektara su šumske zone, 10,100 hektara su susedne kuće zasađenog područja. U periodu 1989-1991.godine, počev od početka sukoba, šteta naneta okruženju Azerbejdžana je procenjena da predstavlja oko $4,73 miliona USD.

Trenutno, prirodni spomenici okupiranih teritorija nisu zaštićeni. Jermeni su uništili brojne značajne spomenike, među kojima su dva državna prirodna rezervata, 152 vrednih vrsta drveća, 13.197,5 hektara značajnih šumskih područja, pet geoloških objekata. Okupirane azerbejdžanske teritorije su izložene velikom odlaganju industrijskih otpadaka Jermenije.

Flora i fauna

Nakon okupacije azerbejdžanske teritorije od strane Jermenije, orah, hrast i druge vrste drveća su posečeni i prodati stranim zemljama, šume za ispašu stoke su masovno uništene u nekim od okupiranih područja. Neka vrste drva i žbunja, koja su bila zaštićena dugi niz godina kao što su bor-drvo, hrast Araz, šipak, šumsko grožđe, kruške, kutija (drvo), Eldar bor i persimon (palma), vrba kruška, itd. sada su na ivici nestajanja.

Jermenski okupatori uglavnom unište zelene šume u oblastima koje su pod posebnom zaštitom Republike Azerbejdžana, na primer, Bašitčai državni rezervat u okupiranom Zangilan regionu. Ovaj rezervat je druga prirodna ravničarska (činara) rezerva u svetu, dok je prva u Evropi. Neko od istočnih drveća u rezervatu je staro 1200-1500 godina, prečnik njihovog debla do četiri metra, visine više od 154 metara. Ova džinovska stabla, koja nemaju analoga u Evropi, su uništena od strane Jermena. U ovom trenutku gotovo sve vredne vrste drveća se ilegalno izvoze u Jermeniju za prodaju.

A/58/594 S/2003/1090

U avgustu 2002.godine zaposleni u Agdam Odeljenju regionalne ekologije i prirodnih resursa Azerbejdžana su napisali izveštaj gde se navodi da je drveće i žbunje u potpunosti nestalo kao rezultat podmetnutih požara u okupiranim Gulluce, Garvand i Goitapa područjima Agdam regiona.

Stručnjaci Fizuli Odeljenja regionalne ekologije i prirodnih resursa Azerbejdžana posmatraju okupirane teritorije i pripremaju izveštaje o situaciji na terenu. Izveštaj napisan 5. septembra 2002.godine, je upečatljiv dokaz o podmetnutom požaru od strane Jermena u Erguneš šumi u regionu. Vatra se proširila površinom od 500 hektara i posledice požara uključuju uništavanje vrednih drveća i žbunja, kao i druge gubitke u uništenim oblastima. Takvi požari će takođe rezultirati u nestanak faune.

Kao što je pomenuto od strane novinara koji su bili u Lačinu i Khankendi, Jermeni seku crvene hrastove i prodaju ih. Prirodno-rastuća velika stabla oraha u gore navedenim regionima se takođe seku i prodaju drugim zemljama za proizvodnju nameštaja.

Daš-Baši i Leškar šume su takođe bile izložene vatri 1996.godine. U jesen iste godine, drveće raspoloživo za upotrebu u Leškar šumskom području je potpuno posečeno i oduzeto. Štaviše, Jermeni su isekli drveće oraha zasađeno 1957-1958.godine pokrivajući 55 hektara Leškar šumskog područja. Dok su asfaltirali nove puteve u Top i Šukurataz šumskim područjima u 1996-1997.godini, hrastova stabla od 350-400 godina starosti su takođe isečena i oduzeta od strane Jermena.

Fauna na okupiranim teritorijama je takođe bila izložena velikim gubicima. Kao rezultat sprovedenih istraživanja, sa ciljem snimanja životinja u konfliktnoj zoni, uključujući Kalbajar, Jabrail, Fizuli, Zangilan i Gazah regione, Lačin i Gubadli državne rezervate, Geui Gol državni rezervat, utvrđeno je da u roku od dva godine od početka rata, broj divljih životinja je znatno smanjen kao rezultat ilegalnih aktivnosti jermenskih okupatora.

Prirodni resursi

Najbogatiji depoziti mineralnih sirovina su takođe ostali u okupiranim područjima. Postoje 155 raznih vrsta depozita mineralnih sirovina u okupiranim oblastima, uključujući: pet depozita zlatna, šest depozita žive, dva ležišta bakra, jedan depozit olova i jedan cinka, 19 depozita ploče, 10 depozita kamena, četiri depozita sirovina za cement, 13 depozita različitih tipova građevinskog kamena, jedan depozit sirovog materijala za sode, 21 depozit plavac-kamena i pepela vulkana, 10 depozita gline, 9 peska pet depozita izgradivog peska, devet depozita gipsa, depoziti rigipsa i anhidrida, jedan depozit obsidiana, tri depozita vermikulita,14 depozita obojenog i ukrasnog kamena (oniks, nepritoid, itd.), 11 depozita sveže podzemne vode, 10 depozita mineralnih voda, svi koji igraju veliku ulogu u ekonomskom potencijalu Republike. Ovi depoziti se uglavnom ilegalno eksploatišu od strane Jermenije.

Zemljište

Od 4,1 miliona hektara zemljišta korišćenog za poljoprivredu (47, 7% od cele površine) 1.226,674 hektara je okupirano, dok 139,336 hektara od toga se navodnjava. 46,993 hektara zemljišta je za multigodišnju vegetaciju, dok 41,444 hektara od toga navodnjava zemlju. Postoje 2,470 hektara voćnjaka i 41,444 vinograda. Sve oblasti, osim onih koji se koriste od strane Jermena za sađenje, su uništene.

Izvori vode

Vodeni resursi su takođe izloženi znatnoj šteti od strane Jermenije. Na primer, 2,1 miliona kocaka dnevno kontaminirane vode je direktno prosuto u Araz reku bez da su redovno prerađene. Araz reka je najviše zagađena pritokama koji se ulivaju u nju sa teritorije Jermenije i okupiranih teritorija Azerbejdžana.

Hemijski zagađena voda Gajarana bakra molibdena i Gamis ruda-rafinerije, kombinovana sa biološki zagađenom vodom Gafan i Gajaran gradova, sela, bolnica, poljoprivrednih preduzeća na teritoriji Republike Jermenije je direktno prosuta u teritoriju Azerbejdžana preko reke Okčučai bez da je rafinisana. Mikro flora i fauna formulisane u rečnoj vodi se godinama uništavaju, proces samo-prerade je zaustavljen i sliv se pretvorio u “mrtvu zonu”.

Određeni faktori kao što su zemljište, klima i promene u tokovima reljefa ozbiljno utiču na formiranje hidro-hemijskog reljefa vode reke. Ovaj slučaj izaziva određenu zabrinutost u Araz vodovodnoj mreži. Zbog promene u protoku reljefa, voda reke Araz je konvertovana iz hidro-hlorida gazirane kategorije do hlorida-hidro gazirane jedan.

1. Šteta načinjena kulturnim tekovinama

Kao rezultat agresije Jermenije, kulturna dobra Republike Azerbejdžana su takođe pretrpela nezamenljive gubitke. Brojni istorijski, kulturni, verski spomenici i radovi umetnosti su otklonjeni sa okupiranih teritorija Azerbejdžana od strane jermenskih oružanih snaga. Mnogi od njih su se stavili na prodaju na aukcijama i u prodavnicama širom sveta. U procesu tih operacija, atributi azerbejdžanskih kulturnih dobara, nacionalno, geografsko poreklo i identitet su promenjeni.

Muzej istorije Kalbajar regiona sa svojom jedinstvenom kolekcijom starih novčića, zlata i srebra, retkih i skupih kamenja, tepiha i drugih rukotvorina; muzej istorije u Šuša regionu; jedinstven Muzeja hleba u Agdam regionu; Muzej kamen spomenika u Zangelan regionu, kao i mnogi drugi muzeji su opljačkani i uništeni. 500 istorijskih, arhitektonskih i više od 100 arheoloških spomenika, 22 muzeja (40 hiljada komada i muzejskih eksponata), 9 istorijskih palata, 44 hramova, 10 džamija, 4 umetničke galerije su na okupiranim teritorijama Azerbejdžana i znatno uništene. Stotine antičkih utvrđenja i mauzoleja je uništeno.

U regionu Šuša Govhar-aga džamija iz 18. veka je teško oštećena, druge džamije u okupiranim oblastima su uništene i spaljene. Mnoge džamije su pretvorene u skladišta.

Okupacija je dovela do uništenja jedinstvenih spomenika bronzane epohe – Khojali Berou polje koji je pokrivalo 50 hektara zemljišta sa više od 100 mogila. Republika Azerbejdžan je duboko alarmirana transformacijom Azikh pećine, dragocenog praistorijskog spomenika koja je jedan od najstarijih kolevki ljudske civilizacije, u deponiju municije. Pitanje kavkasko- albanskog okruglog hrama i Khojali mauzoleja iz 14. veka ostaje neizvestno.

1. Ilegalne aktivnosti u okupiranim teritorijama

Sukob i dalja okupacija teritorije Azerbejdžana su izazvali pojavu “sivih zona” koje su nezakonito pod kontrolom Jermenije i koje se koriste za terorističke aktivnosti, pranje novca i ilegalne trgovine drogama, oružjem i ljudima. Okupirane teritorije i većina okruga koji se nalaze u ovom regionu imaju povoljnu klimu i plodna zemljišta za gajenje opojnih biljaka kao što su kanabis, konoplje koje se kasnije koriste za pripremu opojnih supstanci. Jermenska ilegalna okupacija obuhvata i 130 kilometara dug deo južne granice azerbejdžanske države i taj okupiran deo se koristi za rute trgovine drogom

A/58/594 S/2003/1090

iz Azije u Evropu i je van svakog pravnog nadzora kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou. Ova situacija ne dozvoljava Republici Azerbejdžan da efikasno održi kontrolu nad njenom teritorijom i remeti normalan ekonomski rast i održivi razvoj zemlje.

Narodna banka Jermenije kroz nezakonito utvrđena finansijska tela u okupiranom regionu Nagorno-Karabah u Azerbejdžanu sprovodi pranje novca i druge ilegalne finansijske operacije uz učešće nekih stranih banaka. Na primer, računi “Artsakhbank” pod licencom Narodne banke Jermenije su identifikovani u bankama u nekim evropskim zemljama i zamrznuti na zahtev Republike Azerbejdžan. Nažalost, neke strane banke i dalje obavljaju ilegalne transakcije i održavaju račune ilegalnih finansijskih tela koja rade u okupiranim azerbejdžanskim teritorijama kršeći međunarodno pravo i teritorijalni integritet i suverenitet Azerbejdžana. Relevantne nacionalne agencije Azerbejdžana sprovede istragu o svakom takvom slučaju. Međutim, veća saradnja od strane uključenih zemalja je potrebna kao doprinos globalnoj kampanji protiv pranja novca i finansiranja terorizma.

Odnose sa ilegalnim separatističkim režimom koji deluje u okupiranom regionu Nagorno-Karabah Republike Azerbejdžana takođe imaju strana preduzeća u drugim sferama. Na primer, otvoreno akcionarsko društvo “Rostelekom” Ruske Federacije je izdvojilo novi telefonski kod “8-893” i počelo da vrši komunikacione usluge sa ilegalnim režimom. Zbog zahteva Ministarstva za komunikacije Republike Azerbejdžan, ilegalne komunikacione usluge ove kompanije su prekinute. Ipak, nedavna istraživanja po ovome pitanju su otkrila da su ilegalne telefonske komunikacione usluge nastavljene.

Postoje neke informacije da Jermenija skladišti radioaktivni otpad iz Metsamor nuklearne elektrane na okupiranim teritorijama Azerbejdžana, kao i da neke zapadnoevropske firme grade objekate za skladištenje za ovu namenu. Takva skladišta su prijavljena na teritoriji Fizuli, Agdam, Laćin i Gubadli regionima Azerbejdžana.

1. Činjenice o počinjenim zločinima i o kršenju prekida vatre od strane Jermenije

Jermenija nastavlja da krši prekid vatre uspostavljen u maju 1994.godine. U leto 2003.godine bilo je akutnog povećanja prekršaja prekida vatre od strane Jermena. Pored granatiranja i ubijanja vojnika Azerbejdžana duž linije prekida vatre, Jermeni takođe napadaju civile. Spisak koji sledi pruža najnovije primere:

-22. marta 2003.godine Famil Mamadova (rođen 1989.godine), stanovnik sela Kaimakli Kazakh okruga i Sarkan Mamadova (rođen 1988.godine), stanovnik grada Gendja su oteli jermenski militanti;

-12. maja 2003.godine, na dan devete godišnjice primirja između zaraćenih strana, kao rezultat kršenja primirja od strane Jermenije, Hussein Alijev, stanovnik sela Kapanli Terter okruga je ranjen;

-21. jula 2003.godine jermenski naoružani militanti su oteli gospodina Amili Jafarova (rođen 1987.godine), i njegovo stado od 235 životinja koje je čuvao;

-9. avgusta 2003.godine jermenske oružane snage koristeći mitraljeze velikog kalibra su pucali u Kapanli selo Terter okruga iz okupiranih teritorija. Kao rezultat napada, seno Safara Kuliieva, stanovnika sela, je spaljeno, škola i nekoliko kuća je oštećeno.

VII. Zaključak

Ovaj izveštaj ukazuje na samo neke od rezultata i posledica više od decenije duge agresije Republike Jermenije protiv Republike Azerbejdžan. Kao što se vidi iz sadržaja ovog izveštaja, Jermeni nastavljaju svoje napade ne samo na vojno osoblje u toku prekida vatre, već i na civilno stanovništvo, nanose veliku štetu životnoj sredini, spomenicima kulture i halapljivo eksploatišu prirodne resurse na okupiranim teritorijama Azerbejdžana.

Obeležavajući desetu godišnjicu rezolucije Saveta bezbednosti o jermensko-azerbejdžanskom sukobu, treba još jednom napomenuti sa ogromnim žaljenjem da nijedna od ove četiri rezolucije nije do sada realizovana i njihov uticaj nikada nije bio transformisan iz rada u praksu. Međunarodna zajednica ne bi trebalo da umiri ilegalna dela agresora, koji je ambiciozan da postigne nasilno rešenje konflikta kroz kršenje normi i principa međunarodnog prava. Stoga, Republika Azerbejdžan još jednom apeluje na Savet bezbednosti da preduzme odlučne mere za obezbeđivanje usklađenosti sa odredbama sopstvenih rezolucija i da primora agresora da odmah, u potpunosti i bezuslovno se povuče sa svih okupiranih teritorija Azerbejdžana.

PRAVNI ASPEKTI KONFLIKTA U NAGORNO-KARABAHU

1. Argumenti Jermenije
2. Argumenti Azerbejdžana

2.1. Nagorno Karabah u kontekstu razmatranja pitanja o stupanju Azerbejdžana i Jermenije u Ujedinjene Nacije

2.2. Nagorno Karabah u sastavu Azerbejdžanske SSR

2.3. Nasleđe u odnosu na teritoriju i granice u kontekstu uspostavljanja državne nezavisnosti Azerbejdžanske Republike

Zaključak

1. Argumenti Jermenije

Kao opravdanje za teritorijalne pretenzije Jermenije protiv Azerbejdžana, predstavnici zvaničnog Jerevana često iznose tvrdnju da Nagorno Karabah nikada nije bio u okviru nezavisnog Azerbejdžana. U osnovi te tvrdnje su sledeći argumenti:

• Prvo, u vreme kada je nezavisni Azerbejdžan postao deo Sovjetskog Saveza, Karabah nije bio pod njegovom jurisdikcijom, o čemu svedoče odluke Ujedinjenih Nacija (Lige Naroda), koje sadrže odluke o nepriznavanju Azerbejdžana, zbog njegovih pretenzija na teritorije Istočnog Zakavkazja, tj. Nagorno Karabaha, koje su nastanjene jermenskim stanovništvom, a na kojima on nema efikasnu državnu kontrolu i nije sposoban da obezebedi legitimnu granicu te teritorije.
• Drugo, legitimnost odvajanja Nagorno Karabaha od Azerbejdžana u procesu raspada SSSR 1991 godine i stvaranje “Republike Nagorno-Karabah”. Pri tome, posebano se naglašavaju odredbe Zakona SSSR “O redosledu rešavanja pitanja, vezanih za izlazak savezne republike iz SSSR” od 3 aprila 1990 godine, po kome su, u Zakonskoj proceduri, pri izlasku republike iz sastava SSSR, autonomne oblasti dobile pravo da samostalno odluče da li će ostati u sastavu Saveza SSR ili u sastavu izlazeće savezne republike, kao i mogućnost da postave pitanje o svom državno-pravnom statusu.
• Treće, odricanje Azerbejdžana od nasleđa, koje je imao u vreme sovjetskog perioda, i samim tim odsustvo osnovanih pretenzija na granice iz tog perioda(2).

2. Argumenti Azerbejdžana

2.1. Nagorno Karabah u kontekstu razmatranja pitanja stupanja Azerbejdžana i Jermeniji u Ujedinjene Nacije

• 1918 godine, posle dolaska britanske vojske u Baku, general V.Tomson, predstavnik zemalja saveznica, priznao je administraciju Azerbejdžana nad teritorijama Nagorno Karabah i Zangezurski okrug. Potvrdio je odluku vlade Azerbejdžana za postavljanje Hosrova Sultanova za gubernatora Karabahske gubernije, u čiji sastav su ulazila i ta dva regiona. 1919 jermenska asembleja Nagorno Karabaha je zvanično priznala vlast Azerbejdžana.(3)
• Azerbejdžanska Republika je u periodu od 1918-1920 godine imala diplomatske odnose sa velikim brojem zemalja. Sa nekim od tih zemalja imala je potpisane ugovore o principima saradnje; šesnaest država je imalo svoja predstavništva u Bakuu.
• 12 januara 1920 godine Vrhovni Savet Zemalja Saveznica je na Pariskoj mirovnoj konferenciji defakto priznao nezavisnost Azerbejdžana.
• Šef azerbejdžanske delegacije, na Konferenciji od 1 novembra 1920 godine, poslao je pismo Generalnom sekretaru Lige Naroda, sa molbom da se Asembleji Lige predoči molba o stupanju Azerbejdžanske Republike u njeno članstvo.
• Generalni sekretar je u svom Memorandumu od 24 novembra 1920 godine zabeležio da je mandat azerbejdžanske delegacije na Pariskoj mirovnoj konferenciji dobijen od vlade, koja je bila na vlasti u Bakuu do aprila 1920 godine. Na taj način, u Memorandumu striktno se skreće pažnja na činjenicu da je u momentu predavanja molbe azerbejdžanske delegacije (1 novembra `1920 godine) i objavljivanja Memoranduma (24 novembra 1920 godine) vlada Azerbejdžanske Republike, koja je dala mandat delegaciji, de-fakto bila na vlasti od aprila 1920 godine. Dalje se u Memorandumu navodi, da ta vlada ne kontroliše celokupnu teritoriju zemlje. (4)
• U tom kontekstu, najvažniji deo pomenutog memoranduma Generalnog sekretara Lige Naroda je deo “Pravni razlozi”, u kojem su navedeni uslovi prijema novih članova u Organizaciju, u skladu sa članom 1 Ustava Lige, uključujući zahtev da država bude u potpunosti samoupravna. (5)
• Odgovarajući dokumenti Lige Naroda potpuno opovrgavaju tvrđenja jermenske strane o tome, da Liga Naroda nije primila Azerbejdžan u svoje redove zbog takozvanih njegovih teritorijalnih pretenzija na takozvane jermenskonaseljene teritorije i nepriznavanja kontrole Azerbejdžana nad Nagorno Karabahom. Očigledno je to, da je država, čija je značajna teritorija u momentu razmatranja molbe za prijem u Ligu Naroda, bila okupirana, a vlada, koja je tu molbu podnela, svrgnuta, i stoga se nije mogla smatrati u potpunosti samoupravnom, u skladu sa tačkom 1 Ustava Lige Naroda. Upravo iz tih razloga, Azerbejdžanu je bio onemogućen prijem u Ligu Naroda.
• U isto vreme, Liga Naroda ni samu Jemeniju nije smatrala državom, zato što nije imala precizno definisane i priznate granice, nije imala status i konstituciju, a vlada je bila nestabilna. Na kraju, prijem Jermenije u članstvo Lige Naroda je odbijen 16 decembra 1920 godine.(6)

2.2. Nagorno Karabah u sastavu Azerbejdžanske SSR

• Osim gore navedenih činjenica o priznavanju vlasti Azerbejdžana nad Nagorno Karabahom od strane Zemalja Saveznica, teza o tome, da se Karabah nije nalazio pod jurisdikcijom nezavisnog Azerbejdžana u momentu kada je postao deo Sovjetskog Saveza, takođe se opovrgava rešenjem Kavkaskog biroa CK RKP (b), koji je kao odgovor na teritorijalne pretenzije Jermenije, nekoliko puta razmatrao ovaj problem i na zasedanju 5 jula 1921 godine doneo rešenje da ostavi Nagorno Karabah u granicama Azerbejdžanske SSR. Istovremeno je Azerbejdžanskoj SSR bilo predloženo da Nagorno Karabahu da široku autonomiju.(7)
• 13 oktobra 1921 godine u Karsi, uz učešće RSFSR, potpisan je Ugovor o prijateljstvu između Jermenske SSR, Azerbejdžanske SSR i Gruzijske SSR, sa jedne strane i Turske sa druge strane. U članu 5 Ugovora vlade Turske, Jermenije i Azerbejdžana složile su se “da Nahičevanska oblast… obrazuje autonomnu teritoriju pod pokroviteljstvom Azerbejdžana”.(8)
• 13 decembra 1922 godine bila je osnovana Zakavkaska Socijalistička Federativna Sovjetska Republika (ZSFSR). Ustav ZSFSR potvrđuje činjenicu da je Nahičevanska Republika neodvojivi i sastavni deo Azerbejdžana, sa pravima autonomne jedinice. U skladu sa tim Ustavom, položaj autonomnih republika i oblasti (Abhazija, Adžaristan i Južna Osetija) nije menjan.
• Ni u Karskom Ugovoru, ni u Ustavu ZSFSR o Nagorno Karabahu nije bilo pomena, jer je bilo priznato i zvanično i od strane Jermenske SSR da je to neodvojivi deo Azerbejdžana. (9)
• 7 jula 1923 godine, tj. dan posle usvajanja prvog Ustava SSSR, Centralni Izvršni Komitet Azerbejdžanske SSR izdao je Dekret “O formiranju autonomne oblasti Nagorno Karabah”.
• Status Nagorno Karabaha kao autonomne oblasti u sastavu Azerbejdžanske SSR bio je potvrđen u Ustavima SSSR iz 1936 i 1977 godine. (10)
• Pravni položaj NKAO, u skladu sa Ustavom SSSR i Ustavom Azerbejdžanske SSR određivan je Zakonom “O Nagorno-Karabahskoj autonomnoj oblasti”, koji je doneo Vrhovni Savet Azerbejdžanske SSR 16 juna 1981 godine. (11)
• U skladu sa tačkom 78 Ustava SSSR, teritorija savezne republike ne može biti promenjena bez njene saglasnosti. Granice između saveznih republika, mogle su da se menjaju uz uzajamnu saglasnost odgovarajućih republika, i potvrdu od strane Saveza SSR. (12) Ova odluka potvrđena je i u Ustavima Azerbejdžanske i Jermenske SSR.
• U vezi sa donošenjem nelegitimnih odluka, krajem 80-ih godina prošlog veka, koje su bile usmerene na otcepljenje NKAO od Azerbejdžanske SSR i prisajedinjenje oblasti Jermenskoj SSR, Vrhovni Savet SSSR i njegov Prezidijum nekoliko puta su razmatrali situaciju vezanu za nagorno-karabahsku krizu. U odlukama, donetim od strane viših organa vlasti bivšeg Sovjetskog Saveza, jednoznačno je prihvaćeno kao nemoguće menjanje granica i, utvrđeno na ustavnoj osnovi, nacionalno-teritorijalno deljenje Azerbejdžanske SSR i Jermenske SSR. (13)
• Na taj način, proces za odvajanje Nagorno Karabaha od Azerbejdžanske SSR u korist Jermenske SSR, formalno započet 20 februa 1988 godine, vršen je uz očigledno narušavanje Ustava SSSR, i samim tim, nema nikakvu pravnu važnost.
• Ispravnost ovoga indirektno potvrđuje naknadni pokušaj jermenske strane od 2 septembra 1991 godine, da ozakoni odvajanje Nagorno Karabaha. Za razliku od svih prethodnih odluka, ta odluka o proglašenju “Nagorno-Karabahske Republike” bila je zasnovana na Zakonu SSSR “O redosledu rešavanja pitanja, koja su u vezi sa izlaskom savezne republike iz SSSR” od 3 aprila 1990. (14)
• Pre svega je neophodno naglasiti da je cilj ovog Zakona bio regulisanje uzajamnih odnosa u okviru SSSR putem utvrđivanja određene procedure, koju je trebalo da poštuju savezne republike, u slučaju izlaza iz sastava SSSR. Izlaz savezne republike iz SSSR trebalo je da se ostvari na osnovu rezultata slobodnog referenduma stanovnika te republike, a rešenje o sprovođenju referenduma donosi Vrhovni Savet savezne republike.
• U isto vreme, u skladu sa istim tim Zakonom, u saveznoj republici, koja u svom sastavu ima autonomne republike, autonomne oblsti i autonomne okruge, referendum mora da se sprovodi zasebno za svaku autonomiju, i svaki narod ima pravo da samostalno odluči da li će ostati u Savezu SSR ili u okviru izlazeće savezne republike, kao i da odluči o svom državno-pravnom statusu.
• Treba naglasiti, da se izlaz savezne republike iz SSSR može prihvatiti tek posle ispunjenja složene mnogoetapne procedure i donošenja odgovarajuće odluke od strane narodnih poslanika SSSR, na njihovoj Sednici.
• Kada je Savez SSR prestao da postoji kao subjekat međunarodnog prava, pomenuti Zakon nije bio primenjen, jer nije imao nikakvu pravnu važnost, i nijedna od saveznih republika, uključujući Azerbejdžan i Jermeniju, nije koristila procedure izlaska, koje su tim Zakonom predviđene.
• Do sticanja potpune državne nezavisnosti Azerbejdžanske Republike i njenog priznavanja od strane međunarodne zajednice, teritorija, na kojoj je do 26 novembra 1991 godine postojala NKAO Azerbejdžanske SSR, i dalje ostaje sastavni deo Azerbejdžana.

2.3. Nasleđe u odnosu na teritorije i granice u kontekstu uspostavljanja državne nezavisnosti Azerbejdžanske Republike

• Posle raspada SSSR međunarodno-pravna doktrina uti possidetis juris ušla je u osnovu međunarodne, regionalne i nacionalne legitimacije granica novih nezavisnih država.
• U skladu sa doktrinom uti possidetis juris, od momenta sticanja nezavisnosti Azerbejdžanske Republike, bivše administrativne granice Azerbejdžanske SSR, u čijim granicama se nalazila i NKAO, smatraju se međunarodnim i zaštićene su međunarodnim pravom. Ovakvo gledište potvrđeno je u poznatim rezolucijama Saveta Bezbednosti OUN o nagorno-karabahskom konfliktu.(15)
• Što se tiče iznete jermenske teze o tome, da se, proglasivši državnu nezavisnost 1918-1920 godine, i samim tim, postavši naslednikom postojeće, u to vreme, ADR, Azerbejdžan navodno lišio osnova da pretenduje na granice iz sovjetskog perioda, moramo skrenuti pažnju na član 11 Bečke Konvencije o nasleđu država u skladu sa ugovorima, gde “nasleđe države ne utiče na: granice, utvrđene ugovorom…”. (16) Drugim rečima, iako se data pozicija odnosi neposredno na spoljne granice bivšeg SSSR, i međunarodnim ugovorima, koje je on zaključio, ona faktički predstavlja konceptualno, međunarodno pravno rešenje u odnosu na produžetak postojanja granica, bez obzira na nasleđe, odnosno, da promena suvereniteta ne može promeniti te granice, koje imaju stalni karakter.(17)

Zaključak

1. Bez obzira na iskrivljenu informaciju od strane zvaničnog Jerevana, kada je u pitanju molba Azerbejdžana za članstvo u Ligi Naroda i uskraćivanje odgovora Lige na istu molbu od strane same Jermenije, zaključci te organizacije ne mogu biti osnova za preispitivanje teritorijalnih granica država. U suprotnom, ako složimo sa navodima jermenske strane, pod sumnju će se dovesti međunarodni pravni subjekat same Jermenije.
2. Prema Ustavu SSSR Nagorno Karabah je bio autonomna oblast u sastavu Azerbejdžanske SSR. Pravni položaj NKAO u skladu sa Ustavom SSSR i Ustavom Azerbejdžanske SSR, utvrđen je zakonom “O Nagorno-Karabahskoj autonomnoj oblasti”, koju je doneo Vrhovni Savet Azerbejdžanske SSR 16 juna 1981 godnine.
3. Proglašavanje “Nagorno-Karabahske Republike” 2 septembra 1991 godine, bilo je u suprotnosti sa Ustavom SSSR, prema kome teritorija savezne republike ne može biti promenjena bez njene saglasnosti, a granice između saveznih republika mogu da se menjaju samo uz uzajamnu saglasnost odgovarajućih republika, uz potvrdu Saveza SSR. Pri tome, pozivanje na Zakon SSSR “O redosledu rešavanja pitanja u vezi sa izlaskom savezne republike iz SSSR” od 3 aprila 1990 godine nema osnova, zato što, predviđena tim Zakonom obavezna procedura izlaska iz sastava SSSR, nije ispoštovana od strane Azerbejdžana ni do, ni posle 2 septembra 1991 godine.
4. Autonomna oblast je postojala do 26 novembra 1991 godine, kada je Vrhovni Savet Azerbejdžanske Republike doneo zakon o njenoj aboliciji.
5. U skladu sa doktrinom uti possidetis juris, od momenta dobijanja nezavisnosti Azerbejdžanske Republike, bivše administrativne granice Azerbejdžanske SSR, u okviru kojih se nalazila i NKAO, smatraju se međunarodnim i zaštićene su međunarodnim pravom. Pri tome, važno je naglasiti da promena suvereniteta, kao rezultat raspada SSSR i nasleđe bivših saveznih republika ne može promeniti granice, koje imaju stalni karakter.

http://azerbaijan.travel/